Sudeći po Akcionom planu za uspostavljanje regionalnog tržišta, već iduće godine na granicama BiH, Srbije, Crne Gore, Albanije, Sjeverne Makedonije i Kosova trebalo bi da budu uspostavljeni “zeleni koridori” koji će u početku kvarljivoj robi kao što su voće, povrće, meso i prerađevine omogućiti brži prolazak granice i carinjenje robe u bilo koje doba dana ili noći sedam dana sedmično.
Takođe, šest zemalja regiona zapadnog Balkana trebalo bi da dogovori i granične prelaze na kojima će znatno biti smanjene procedure te u periodu od 2021. do 2022. uredi sistem koji će građanima svih zemalja omogućiti da u druge zemlje putuju samo sa ličnom kartom.
Od 2022. godine trebalo bi da bude uspostavljen i sistem koji će u početku omogućiti priznavanje diploma za medicinske sestre, doktore, stomatologe, farmaceute, arhitekte i veterinarske hiruge, a kasnije i sve ostale diplome.
Između 2022. i 2024. godine trebalo bi da bude uspostavljen regulatorni okvir za jedinstven platni sistem, a 2023. godine trebalo bi da budu uspostavljena saradnja tijela koja se bave javnim nabavkama te da se uspostavi sistem koji će omogućiti da se sertifikati, uključujući i one veterinarske, priznaju u svim zemljama kao i na granicama.
“Sve je moguće, ali najviše će zavisiti od carina, koje su još u nekom starom sistemu i ne pristaju na promjene. Ranije je isto bilo pokušaja, ali uvijek oni usporavaju i nešto za šta im treba deset dana da urade i da se prilagode traže rok od godinu dana. Kod njih, što zbog korupcije, što zbog drugih stvari, nema spremnosti da se ubrzaju procedure”, rekao je Nemanja Vasić, potpredsjednik Spoljnotrgovinske komore Bosne i Hercegovine.
On naglašava da su rokovi koji su postavljeni akcionim planom dosta realni jer je iza tih rokova na određeni način stala Evropska unija, koja će vjerovatno insistirati na tome, a s druge strane i sve politike u svim zemljama su za to da se uspostavi jedinstveno tržište.
Prema Akcionom planu, 2024. godine u regionu bi trebalo da bude jedinstveno tržište, a te godine zemlje bi trebalo da dođu do toga da 95 odsto domaćinstava u svim zemljama ima širokopojasni internet, a do kraja 2023. godine da se 5G mrežom pokriju glavni industrijski gradovi u Srbiji, Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, Bosni i Hercegovini i Sjevernoj Makedoniji.
Ukidanje radnih dozvola za unutarkompanijske transfere, prenosivost socijalnih prava, mobilnost studenata, istraživača i profesora te razvoj zajedničkih paketa turističke ponude i njeno reklamiranje samo su dio onoga što je navedeno u Akcionom planu. Ipak, kako naglašavaju u Spoljnotrgovinskoj komori BiH, Bosna i Hercegovina svoju šansu treba da traži u poljoprivredi, koja je i najrazvijenija u BiH poslije Srbije.
“Da bi se integrisao zapadni Balkan u panevropski digitalni prostor, regija mora ukloniti prepreke e-trgovini i uvesti međusobno preznavanje elektronskih potpisa širom zapadnog Balkana te nadograditi digitalnu infrastrukturu”, navodi se, između ostalog, u Akcionom planu koji je nedavno usvojen na samitu u Sofiji.
Dušanka Majkić (SNSD), delegat u Domu naroda BiH, za “Nezavisne” ističe da svako ko pretenduje da ide ka EU, a pri tome zanemaruje regionalne integracije, ne čini dobro ni sebi ni drugima.
“Istina je da je BiH na različite načine pokušavala da opstruiše ‘mali Šengen’ smatrajući da time EU hoće da se riješi zemalja koje ionako nema namjeru uskoro primiti u svoje društvo. Ali i BiH mora pokazati dobru volju, da je dostojan partner da bude u društvu velikih, ali pritom mora pokazati da prvenstveno želi da riješi odnose na regionalnom nivou. Onaj ko to nije u stanju riješiti na regionalnom nivou, ne može imati nikakve aspiracije prema EU”, kaže Majkićeva i dodaje da, ako Brisel bude morao BiH voditi za ruke, onda ona pokazuje da joj mjesto nije ni u Briselu, a ni među regionalnim partnerima, gdje bi mogla da popravi svoj ekonomski status.
S druge strane, Dženan Đonlagić, poslanik DF-a u Predstavničkom domu BiH i ekonomski stručnjak, za “Nezavisne” kaže da institucionalno “mali Šengen” ne postoji.
“To je više kolokvijalna jedna inačica koja se počela koristiti u smislu regionalnog povezivanja ekonomija zemalja regije i pripreme za dalji pravac evropskih integracija”, kaže Đonlagić i dodaje da to što je bilo u Sofiji nije “mali Šengen”, već je to dio Berlinskog procesa koji je nekada inicirala njemačka kancelarka Angela Merkel u smislu podrške procesu Evropskih integracija za zemelje zapadnog Balkana.
EIB već mobilisao milijardu evra
Evropska investiciona banka (EIB) saopštila je da je u okviru svog finansijskog paketa vrijednog 1,7 milijardi evra za podršku oporavku zapadnog Balkana od posljedica panedmije već mobilisala više od milijardu evra.
EIB pozdravlja spremnost lidera zapadnog Balkana da pristupe realizaciji Ekonomsko-investicionog plana Evropske komisije, a u okviru ovog plana prioritet će biti investicije u oblastima infrastrukture, kao i projekti koji omogućavaju zelenu i digitalnu tranziciju regiona ka inkluzivnom i održivim modelima ekonomije zasnovanim na znanju.
Verner Hojer, predsjednik EIB-a, rekao je da je glavni cilj Berlinskog procesa da omogući više investicija u zapadni Balkan, a EIB je spreman da doprinese kroz podršku Ekonomskom investicionom planu.
“Inicijativa za stvaranje zajedničkog regionalnog tržišta koja je najavljena dobar je primjer kako region može da ubrza reforme i poboljša ekonomski ambijent”, rekao je Hojer.
