Aktivisti iz najizloženijih zajednica širom planete Zemlje ujedinili su se u Luksemburgu kako bi u utorak, 6. maja 2025. godine, na dan održavanja godišnjih skupština dioničara, predali zahtjeve u vezi sa proizvođačima čelika ArcelorMittal i Ternium da se prekine praksa nekažnjavanja korporacija.
U Luksemburgu su aktivisti nevladinih organizacija pozvali ministre da podrže CSDDD – Direktivu EU o dubinskoj analizi održivosti kompanija koja bi omogućila zajednicama da kompanije kao što su Ternium i ArcelorMittal pozovu na odgovornost pred sudom. Delegacija je dio Koalicije za pravedan čelik (Fair Steel Coalition), globalne mreže 350 organizacija civilnog društva, uključujući one koje predstavljaju najizloženije zajednice i porodice prisilno nestalih aktivista. Među njima su bili i predstavnici Eko foruma Zenica.
„Nakon petnaest godina aktivizma Eko forum je konačno dobio priliku da razgovara sa top menadžmentom korporacije ArcelorMittal. To su ljudi, u stvari, koji donose odluke o investicijama, šta će se dešavati u budućnosti. Imali smo priliku razgovarati s njima, postavljati pitanja, međutim odgovori koje smo dobili nisu nimalo optimistični. Korporacija većinu problema prebacuje odgovornost na Federalnu Vladu koja nije izgleda pouzdan partner za korporaciju, tako da budućnost, da li će doći do zatvaranja kompanije, da li će doći do prodaje nekoj drugoj korporaciji i to su odluke na koje još uvijek nemamo odgovor a nismo dobili odgovor ni na naša pitanja, da li se može povećati transparentnost, odnosno da se objelodani ugovor o dokapitalizaciji zeničke Željezare koji je velika smetnja za širenje proizvodnog programa kompanije, jer ArcelorMittal Zenica može opstati isključivo ako promjeni program, ako ga proširi, a to se neće desiti bez istraživačkog rada i saradnje sa Univerzitetom“, rekao je prof.dr Samir Lemeš iz Eko foruma Zenica.
Dan akcije bio je dio zagovaračke turneje širom Evrope, dok aktivisti pojačavaju pritisak na čelične gigante, banke koje ih finansiraju i ključne vlade EU, zahtijevajući kraj decenijama duge klimatske devastacije, nekažnjivosti kompanija i kršenja ljudskih prava.
