Shodno evropskoj strategiji o zbrinjavanju plastičnog otpada, uskoro će i zakonodavstvo Bosne i Hercegovine biti ažurirano zabranom upotrebe plastičnih vrećica. U pripremi je nova Uredba o naknadama za plastične vrećice debljine stjenke do 50 mikrona i odnosit će se na sve vrećice bez obzira na veličinu i oblik ručki.
U proteklih nekoliko godina, evropsko zakonodavstvo sve više obraća pažnju na problem plastičnog otpada, koji je teško razgradiv i opasan. Samo u kućnom smeću ga je čak 30 posto. Do 2021. godine u Evropi, a kako se najavljuje, i kod nas, sva jednokratna plastika, poput tanjira, čaša, slamki i naročito plastičnih vrećica, biće zabranjena.
Dr. Jasmin Durmišević sa Instituta za zdravlje i sigurnost hrane upozorava da svake godine više od 10 miliona tona, za živi svijet pogubnog, plastičnog otpada iz rijeka dospijeva u mora i okeane. A sve više i otvorenije govori se i o štetnim efektima mikroplastike, koja, posredno kroz lanac ishrane, dospijeva i u ljudski organizam.
„Otprilike 80 posto vode iz česmi sadrži čestice mikroplastike, a i veliki broj namirnica, pogotovo one iz plastične ambalaže. Mi ih stalno unosimo u organizam i bilo bi, stoga, izuzetno korisno kada bi se plastična ambalaža izbacila iz upotrebe i zamijenila se pakovanjima od ekološki prihvatljivog materijala. Najveći problem su hemikalije koje se upotrebljavaju prilikom proizvodnje plastične ambalaže i koje na ovaj način, dakle posredno, također unosimo u organizam. Nije još sasvim jasno kakav efekat ovo ima na zdravlje ljudi, ali sigurno ne može biti dobar, s obzirom da su te hemikalije kancerogene, uzrokuju dijabetes, hipertenziju, srčane bolesti“, ukazuje dr. Jasmin Durmišević, iz Službe za higijenu i zdravstvenu ekologiju Instituta za zdravlje i sigurnost hrane Zeničko – dobojskog kantona.
Korak naprijed je u tom smislu i inicijativa za donošenjem nove Uredbe o naknadama za plastične vrećice, prema kojoj će trgovci naplaćivati sve kese, bez obzira na debljinu stijenjki. Biće obuhvaćene vrećice koje se daju potrošačima u apotekama, vrećice u koje se vaga i pakuje povrće, vrećice u pekarama, trgovinama, itd. Naknade po tom osnovu plaćaju se Fondu za okoliš, iz kojeg se finansiraju ekološki projekti.
Korak je to prema napuštanju plastike za jednokratnu upotrebu i čišćem i zdravijem okolišu. A moderno dizajnirani cekeri ionako su već i kod nas apsolutni hit. (Sanja Stević)
